Pulmologija

ŠTA JE CITOLOŠKI PREGLED ISPLJUVKA (SPUTUMA)?

Citološki pregled ispljuvka (sputuma) podrazumeva pregled uzorka Ispljuvka pod mikroskopom kako bi se utvrdilo prisustvo ćelija koje nisu normalno u njemu prisutne. Sputum je gusta tečnost koja se  proizvodi u plućima i disajnim putevima i u njemu su normalno prisutne ćelije pluća.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Kao pomoćno dijagnostičko sredstvo u cilju otkrivanja i dokazivanja raka pluća (NE koristi se kao metoda za rano otkrivanje raka pluća kod ljudi sa povišenim rizikom).
• U cilju otkrivanja i dokazivanja upale pluća (pneumonije), tuberkuloze, azbestoze …

KAKO SE IZVODI?

• Uzorak ispljuvka je najpravilnije sakupiti rano ujutru pre nego što bilo šta pojedete ili popijete. U nekim slučajevima (naročito ako se uzorak uzima zbog sumnje na tuberkulozu) biće potrebno prikupljanje tri ili više jutarnjih uzoraka.
• Kako bi se uzorak adekvatno uzeo neophodno je da duboko udahnete i da se što jače nakašljete u posudicu za sakupljanje uzorka. Preporučuje se da nekoliko puta duboko udahnete, zatim da se nekoliko puta kratko nakašljete, pa da udahnete duboko i najjače što možete iskašljete sadržaj u posudu. Zdravstveni radnik Vam može pomoći tako što će Vas lupkati po grudnom košu. Ukoliko i nakon toga ne možete da iskašljete sadržaj iz pluća zdravstveni radnik će Vam dati inhalaciju koja će Vam pomoći u iskašljavanju adekvatnog uzorka ispljuvka.
• Ukoliko uzorak skupljate kod kuće najbolje je da ga dostavite ubrzo nakon uzimanja (ukoliko niste u mogućnosti da odmah dostavite uzorak možete ga neko vreme čuvati u frižideru).

POTENCIJALNI RIZICI

Možete imati osećaj suvoće grla nakon uzimanja uzorka ispljuvka. Ako imate težak oblik astme ili bronhitisa, može Vam predstavljati poteškoću da duboko dišete u cilju prikupljanja uzorka sputuma.

PRIPREMA

• Pre uzimanja jutarnjeg uzorka ispljuvka preporučuje se da ne jedete i ne pijete.
• Nemojte koristiti tečnosti za ispiranje usta, jer mogu sadržati supstance koje utiču na rezultate ispitivanja.
• Ako nosite protezu, moraćete da je uklonite pre sakupljanja uzorka sputuma, nakon uklanjanja proteze ispraćete usta vodom.
• Tuširanje toplom vodom olakšava iskašljavanje sadržaja iz disajnih puteva.

OPORAVAK

Nakon ovog postupka možete se vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.

ŠTA JE PREGLED PULMOLOGA?

Doktor specijalista interne medicine, pulmolog obavlja klinički pregled pacijenta. Pregled počinje razgovorom sa pacijentom (uzimanjem anamneze) i pregledom pluća. Traje u proseku 20-30 minuta, a po potrebi i duže. Pregled je potpuno bezbolan i nije potrebna posebna priprema.

Pregled obuhvata:

• Anamnezu – razgovor sa pacijentom o sadašnjim tegobama, drugim oboljenjima (ukoliko ih ima), prethodnim operacijama i bolničkim  lečenjima, bolestima u porodici itd…
• Uvid u prethodnu medicinsku dokumentaciju (ako postoji)
• Fzikalni pregled (inspekciju, palpaciju, auskultaciju, merenje pritiska)
• Savet i preporuku za dalje lečenje (ukoliko postoji potreba) i predlog o eventualnoj dodatnoj dijagnostici (spirometrija, rentgensko snimanje, skenersko snimanje….)

Fizikalni pregled uključuje: inspekciju–posmatranje, palpaciju-opipavanje i auskultaciju (slušanje). Auskultacija-slušanje rada pluća (i srca) se obavlja uz pomoć instrumenta koji se zove stetoskop. Auskultacija je jedan od najznačajnijih delova pregleda interniste pulmologa, jer predstavlja način na koji se može postaviti sumnja na postojanje različitih bolesti pluća.

Po potrebi doktor može tražiti dodatnu dijagnostiku, koja podrazumeva spirometriju i rendgensko snimanje pluća.

Spirometrija je jednostavan, brz i bezbolan test kojim meri zapremina (volumen) vazduha koju ispitanik može da izduva iz pluća i predstavlja test koji se najčešće koristi za ispitivanje disajne funkcije.

Rendgensko snimanje grudnog koša (pluća i srca) je brz i bezbolan metod kojim se uz pomoć rendgenskih zraka (X zraka) pravi slika grudnog koša i struktura i organa koji se u njemu nalaze. Predstavlja važnu dijagnostičku metodu kojom se mogu otkriti različite bolesti pluća.

Ukoliko imate neku od sledećih tegoba može postojati potreba da obavite pregled kod interniste pulmologa:

• gušenje
• otežano disanje, nedostatak vazduha, sviranje u grudima
• kašalj (sa ili bez iskašljavanja sadržaja)
• iskašljavanje krvi
• bol, stezanje ili pritisak u grudima (tokom disanja)
• malaksalost, nesvesticu, vrtoglavicu

ŠTA JE RENDGENSKO SNIMANJE PLUĆA?

Rendgensko snimanje grudnog koša je brz i bezbolan metod kojim se uz  pomoć rendgenskih zraka (x zraka) pravi slika grudnog koša i organa koji se u njemu nalaze – srca, pluća, disajnih puteva, krvnih sudova i  limfnih čvorova. Na rengdeskom snimku grudnog koša mogu se videti i rebra, grudna kost, ključne kosti i grudni (torakalni) deo kičme. Snimanje traje oko 10 minuta.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• U cilju ispitivanja uzroka sledećih tegoba: otežanog disanja, nedostatka vazduha, upornog kašllja (sa ili bez iskašljavanja), bola u grudima ili bola tokom disanja …
• U otkrivanju i dokazivanju upale pluća (pneumonije),tumora pluća (benignih i malignih), hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP-a), cistične fibroze, povrede kostiju  grudnog koša ili organa u grudnom košu, uvećanja srca i srčanog popuštanja, prisustva stranog tela u disajnim putevima, procene ispravne pozicije tubusa …

KAKO SE IZVODI?

• Uglavnom se rade dva preseka. Jedan od pozadi (PA-posteroanteriorni), a drugi sa strane tela (LA-lateralni). U prvom položaju ispitanik stoji sa rukama na kukovima i grudima naslonjenim na ploču rendgenskog aparata. Za drugi položaj ispitanik stoji sa rukama dignutim iznad glave i bočnom stranom grudnog koša prislonjenom na ploču rendgenskog aparata. Ispitanici koji ne mogu da stoje tokom ispitivanja mogu ležati.
• Radiološki tehničar će Vam pomoći da zauzmete odgovarajući položaj i nakon toga će uključiti mašinu za početak snimanja.
• Biće potrebno da tokom snimanja stojite mirno i da u jednom trenutku na nekoliko sekundi zadržite dah kako bi rendgenska slika bila što jasnija.

POTENCIJALNI RIZICI

• Ovo je potpuno bezbolna metoda. Doza zračenja kojom ste izloženi tokom ovog snimanja ne dovodi do ozbiljnih komplikacija.
• Ukoliko ste trudni ili sumnjate na trudnoću obavestite medicinske radnike, zato što rendgensko zračenje može uticati na plod.

PRIPREMA

Rendgensko snimanje grudnog koša ne zahteva posebnu pripremu. Ponesite prethodnu medicinsku dokumentaciju sa sobom i pokažite je lekaru (ukoliko je imate).

NAKON RENTGENSKOG SNIMANJA PLUĆA

Nakon snimanja možete se vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.

ŠTA JE SPIROMETRIJA?

Spirometrija je test koji se veoma često koristi za ispitivanje disajne funkcije. To je jednostavan, brz i bezbolan test kojim meri zapremina (volumen) vazduha koju ispitanik može da izduva iz pluća. Koristi se u otkrivanju i praćenju astme, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP-a) i drugih bolesti pluća. Ispitivanje traje oko 15 minuta.

INDIKACIJE/ZAŠTO SE IZVODI?

  • U cilju otkrivanja i dokazivanja astme, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), hroničnog bronhitisa, plućnog emfizema, plućne fibroze…
  • U cilju praćenja efekata i uspešnosti terapije kod bolesnika koji imaju već boluju od ovih bolesti.

KAKO SE IZVODI:

  • Spirometrija je ispitivanje koje se obavlja tako što dišete u cev vezanu za aparat koja se zove spirometar. Pre nego što počnete sa obavljanjem testa medicinski radnik će Vam detaljno objasniti tehniku izvođenja testa. Potrebno je pažljivo slušate instrukcije i poželjno je da postavljate pitanja ukoliko Vam nešto nije jasno. Ispravna tehnika izvođenja testa je neophodna da bi rezultati ispitivanja bili tačni.
  • Tokom ispitivanja sedećete na stolici, medicinski radnik će Vam postaviti štipaljku na nos. Sa aparatom (spirometrom) ste spojeni preko “usnika” cevi (plastičnog ili kartonskog).
  • Usnik morate obuhvati usnama tako da jezik ne ulazi u otvor usnika, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok dišete.
  • Prvo ćete lagano disati kroz usnik. Nakon toda medicinski radnik će Vas zamoliti da lagano izduvate sav vazduh iz pluća, udahnete maksimalno, zadržite dah, čvrsto stisnete usne oko usnika i što jače i brže izduvate sav vazduh iz pluća (dok se pluća potpuno ne „isprazne“).
  • Posle ovog možete disati normalno i odmoriti se.
  • U cilju tačnosti i ispravnosti rezultata testa potrebno je ispitivanje ponoviti 3 puta.

POTENCIJALNI RIZICI

  • Spirometrija je veoma retko praćena komplikacijama. Kratkotrajno nakon testa možete osećati nedostatak vazduha ili vrtoglavicu.
  • Spirometriju ne treba da radite ukoliko ste nedavno imali srčani udar ili druge srčane probleme.

PRIPREMA:

  • Obucite komotnu odeću koja će Vam omogućiti da nesmetano obavite ispitivanje.
  • Pre spirometrije nemojte imati obilan obrok.

ŠTA JE BRONHODILTATORNI TEST ?

Bronhodilatatorni test predstavlja ispitivanje plućne funkcije nakon udisanja lekova koji šire disajne puteve. To je spirometrijsko ispitivanje u kom se koriste lekovi koji se zovu bronhodilatatori (ventolin ili berodual). Predstavlja brz, jednostavan i bezbolan metod kojim se procenjuje plućna funkcija. Traje oko 60 minuta.

INDIKACIJA/ZAŠTO SE RADI BRONHODILTATORNI TEST?

• U cilju otkrivanja i dokazivanja astme i praćenja toka ove bolesti.
• U cilju razlikovanja astme od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

KAKO SE IZVODI BRONHODILTATORNI TEST?

• Ventolin je lek koji širi disajne puteve. Uz pomoć inhalatora ili raspršivača (nebulizatora) udisaćete ovaj lek i sačekati 20 minuta da lek deluje.
• Nakon toga obaviće se spirometrija. Medicinski radnik će Vam postaviti štipaljku na nos. Sa aparatom (spirometrom) ste spojeni preko “usnika” cevi (plastičnog ili kartonskog) koji se za svakog ispitanika menja. Usnik ćete obuhvatiti usnama tako da jezik ne ulazi u otvor usnika, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok dišete. Biće potrebno da prvo lagano izduvate sav vazduh iz pluća. Ovaj postupak ćete ponoviti nekoliko puta.
• Zatim ćete maksimalno udahnuti, obuhvatiti ustima otvor usnika i najjače i najbrže što možete izduvati sav vazduh iz pluća („dok pluća potpuno ne ostanu bez vazduha“). I ovaj postupak ćete ponoviti nekoliko puta.

POTENCIJALNI RIZICI

• Testiranje berodualom je retko praćeno komplikacijama. Ukoliko tokom ili nakon testa osetite nedostatak vazduha ili vrtoglavicu obavezno prijavite medicinskom radniku.
• Ukoliko bolujete od angine pektoris, imate neregulisane vrednosti krvnog pritiska, ukoliko ste imali šlog, srčani udar, emboliju pluća ili ste iskašljavali krv – konsultujte se sa lekarom da li je pouzdano raditi ovo ispitivanje.

PRIPREMA ZA BRONHODILTATORNI TEST

• Nemojte pušiti i konzumirati alkohol 24 sata pre testa. Dva sata pre testa možete imati lagan obrok.
• Ukoliko koristite pumpice potrebno je da ih ponesete sa sobom.

NAKON TESTA

Možete se vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima.