Opšta hirurgija

Kožni apsces je jasno ograničena, lokalozovana šupljina, koja se pojavljuje unutar ili ispod površine kože i ispunjena je gnojem ili providnom tečnošću.

Kožni apses može se pojaviti na bilo kom delu tela, sa najvećom učestalošću  na leđima, licu, grudima ili glutealnoj regiji, kao I u oblasti rasta dlake kao što su prepone ili pazuh.

Najčešći uzrok nastanka apscesa je bakterijski (stafilokok aureus). Takođe i hronične bolesti kože poput akni, dijabetes, oslabljen imunološki sistem i lose higijenske navike mogu biti uzrok učestale pojave ovih promena na koži.

Simptomi i dijagnoza

Dijagnoza apscesa postavlja se lako, nakon obavljenog fizičkog pregleda kože. Koža zahvaćena apscesom prilikom pregleda opisuje se kao nežna, eritematozna, fluktuirajuća masa, često topla i izrazito bolna.Ponekad se iz promene samostalno može drenirati gnojni sadržaj, što pacijentu trenutno olakšava kliničku sliku, a lekaru daje mogućnost uzimanja materijala koji se zasejava na odgovarajuće podloge I pomaže u postavljanju dijagnoze I ordiniranju terapije. U zavisnosti od uzroka apscesa tokom razvoja infekcije mogu biti prisutni I drugi simptomi, kao što su:

– Temperatura
– Groznica
– Mučnin
– Lokalni cellulitis
– Regionalna limfadenopatija
– Leukocitoza.

Lečenje

Lečenje apscesa ponekad je moguće uz savet lekara, sprovesti u kućnim uslovima, primenom toplih oploga I odgovarajuće antibiotske terapije.

Znatno češće , obzirom da se radi o promenama koje su uporne i sklone recidivima, lečenje apscesa podrazumeva hirurški tretman tj. inciziju i drenažu sadržaja.

Pre postupka incizije i drenaže, ukoliko stanje pacijenta zahteva, lekar će sprovesti profilaktičku antibiotsku terapiju. Procedura se obavlja ambulantno uz primenu lokalnog anestetika. Područke zahvaćeno apscesom se striliše dezinfekcionim sredstom, a zatmi se u kožu injektira anestetik, kako bi procedura protekla što konfirnije. Nakon toga, na sediranoj koži pravi se rez preko apscesa, čime započinje evakuacija gnojnog sadržaja. Kada se sav sadržaj iz šupljine apscesa izdrenira, bilo spontano ili mehanički, šupljina se čisti sterilnim fiziološkim rastvorom.

Preporuka hirurga je da tretirana površina nakon intervencije ostane otvorena, uz  postavljanje zavoja za rane preko drenirane površine, kako bi se višak gnoja koji se nakon intervencije produkuje, bolje apsorbovao.

Post operativni period

Vreme opravka od incizije i drenaže apscesa svakako zavisi  od lokalizacije, veličine i težine tretirane promene.

Hirurg će nakon intervencije sprovesti odgovarajuću antibiotsku i analgetsku  terapiju, kao i sva neophodna uputstva, koja se tiču toalete rane.  

Proces zarastanja može trajati 1-2 nedelje, u zavisnosti od veličine apscesa. Za to vreme nova koža će se formirti sa dna i bočnih strana apscesa, čime je oporavak završen.


U narodu su poznatiji kao „masno tkivo“, a u medicini LIPOMI, jesu benigni izraštaji koji nastaju kao posledica nagomilavanja masnih ćelija ispod površine kože. Oni su uglavnom loptastog oblika sa mekom konzistencijom, različite su veličine, a u ponekad mogu biti i grupisani u vidu grozdova.

Lipomi se uglavnom javljaju na rukama i trupu, ali su primetni i na ostalim delovima tela.

Po pravilu su bezopasni, a njihovo uklanjanje je iz estetskih razloga. Izuzetak su ipak veliki lipomi koji mogu da pritisnu nervne završetke i da sadrže maligne ćelije. S tim u vezi pravilo je da se veći lipomi odstranjuju hiruškim putem.

Uklanjanje masnog tkiva

Lipomi su zapravo benigni tumori koji su u obliku potkožnih masnih čvorova, a rastu pojedinačno ili u većem broju na različitim delovima tela. Oni se lako prepoznaju, jer su okrugli, mekani, pokretni i nalaze se iznad nivoa kože.
Mogu biti manjih dimenzija, ali neki lipomi mogu da narastu i do 6 i više centimetara i uglavnom se odstranjuju hiruškim putem.
Mesta na kojima se masna tkiva uglavnom pojavljuju jeste vrat, trup, potiljak, ekstremiteti kao i zglobovi. Oni se sastoje od masnih ćelija koje se normalno nakupljaju u masnom tkivu, ali je zrelo masno tkivo kod lipoma odvojeno tankim pregradama od vezivnog tkiva u režnjeve.
Masna tkiva se mogu ukloniti, dok se hiruško uklanjanje masnog tkiva radi iz estetskih razloga uglavnom. Takođe i liposukcija odnosno isisavanje potkožnog masnog čvorića, se može primeniti kod lipoma i to kod onih koji su mekši i imaju manje vezivnog tkiva.
Ove okruglaste tačnije elipsaste izrasline spadaju najčešće u grupu benignih sporo rastućih tumora mekog tkiva, a uglavnom se javljaju između 40. i 60 godine života, retko u dečijem urastu i prisutniji su kod muškaraca nego kod žena.

Da li je potrebno operisati lipome?

Lipomi koji su skup masnih ćelija, koncentrisanih u tankoj kapsuli ispod kože jesu okruglast e izrasline koje spadaju u grupu sporo rastućih tumora mekog tkiva.
Možete čuti da se u svakodnevnom govoru oni nazivaju “masno tkivo” a u njemu se osim masnog tkiva mogu naći i krvni sudovi kao i drugo tkivo.
Još uvek nije označen tačan nastanak lipoma niti je on precizno određen.
Uostalom kao i u slučaju drugih oboljenja, genetska predispozicija igra veoma važnu ulogu u pojavu lipoma, a tu su i drugi faktori rizika poput holesterola, gojaznosti i dijabetesa.
Takođe, u pojedinim slučajevima se razvoj lipoma dovodi i u vezu sa povredama tačnije traumama.
Iako nisu strogo vezani za određeni deo tela, lipoma se uglavnom javljaju na licu, vratu, trupu, leđima, potkolenici, rukama i sl. Može ih biti više od jednog što zna da predstavlja poprilično ogroman estetski problem, ali i funkcionalni jer s utu svakodnevne smetnje za dnevne aktivnosti.
Njihova veličina varira od nekoliko milimetara pa sve do nekoliko centimetara, blago su pokretni na dodir i uglavnom su bezbolni. Ipak potrebno je pratiti njihove promene i konsultovati se sa lekarom da li ih je potrebno ukloniti.
Isključivo hiruškim uklanjanjem masnog tkiva, lipom će se u potpunosti ukloniti
Masno tkivo se prostire ispod kože većim delom, ali ipak jedan deo ćelija može da zađe i ispod fascije mišića. Ukoliko se sve ćelije ne uklone i to u potpunosti bez izuzetaka, lipom će se posle nekog vremena opet pojaviti na istom mestu.
Isključivo hiruškim putem se može imati pregled kompletne regije u kojoj se masno tkivo nalazi, a rez koji se napravi na koži je višestruko manji od prečnika samog masnog tkiva. S tim u vezi ožiljak je nakon intervencije vrlo diskretan, s obzirom na to da da se i ne uklanja koža.
Takođe, ovim putem moguće je i da lekar pošalje tkivo na patohistološku analizu, a to uglavnom i nije potrebno. Ipak u retkim situacijama struktura masnog tkiva bude atipična, pa se hirurg odlučuje i da uzorak pošalje na patološko ispitivanje.
S obzirom na to da se daje mala količina lokalne anestezije tokom uklanjanja lipoma, moguće je da prilikom jedne intervencije se ukloni veliki broj masnih tkiva
Lipome ćete prepoznati kao okruglaste mase koje su meke na dodir. Lipomi tik ispod kože mogu da se pomere blagim guranjem. 
Lipomi obično nisu bolni, ali neke podvrste mogu biti bolne – recimo, angiolipom.
Često je potrebno više vremena da se primete lipomi koji su dublje u tkivu, i oni mogu biti dosta veliki kada ih lekar otkrije. Lipomi koji se nalaze dublje u tkivu mogu slabije da se pomeraju.

Pregled lipoma

Prilikom prvog pregleda lekar će vas pitati o svim simptomima koje imate, kao i mestu gde ste primetili izraslinu. Recite i pokažite stanje koje ste uočili, samu izraslinu i recite da li je sve to izazvalo bol.
Nakon toga sledi fizički pregled, kako bi lekar proverio masu, njenu količinu i konzistenciju kao i pokretljivost lipoma. Bitno je i da u narednom koraku lekar pregleda izrasline kako bi video da li postoje određene izrasline na njoj.
Na osnovu svega ovoga, lekar će utvrditi da li se radi o lipomu i na koji način ga je moguće sanirati.

Koji testovi za masno tkivo postoje?

Lekar specijalista uglavnom može da potvrdi lipome već na osnovu vase medicinske istorije kao i fizičkog pregleda. Ipak, u pojedinim slučajevima i testovi za lipoma mogu da budu od pomoći.
Rendgen stvara jasnu sliku gustih struktura kao što su kosti, ali može da posluži i da prikaže senku koju stvara tumor mekog tkiva kao što je upravo lipom.
CT snimanje je detaljnije od rendgena i njime je moguće da se snimi masno tkivo koje će potvrditi samu dijagnozu lipoma.
Magnetna rezonanca pruža najkorisnije informacije za otkrivanje lipoma, a to je pre svega zato jer ona može da stvori detaljnije slike mekog tkiva kao što je lipom. Magnetna će prikazati lipom iz svih perspektiva, a često lekari samo na osnovu magnetne rezsonance dijagnostikuju lipoma, pa biopsija i nije potrebna.
Biopsija lipoma je nekada neophodna kako bi se potvrdila dijagnoza. Za ovaj test neophodan je sam uzorak tumora koji će da se ispita pod mikroskopom. U tom slučaju lekar može staviti pacijentu lokalnu anesteziju na regiju sa koje je potrebno uzeti uzorak, a on se uzima iglom is ama procedura uzorkovanja uopšte nije bolna.
Ipak, u većini slučajeva, biopsija zaista nije potrebna kako bi lekar postavio dijagnozu, ali se nakon uklanjanja lipoma radi biopsija na uzorku određenog tkiva.

Kako se uklanjaju lipomi?

Jedina metoda kojom se lipoma u potpunosti uklanjaju jeste hiruško uklanjanje masnog tkiva odnosno ekscizija. Ukoliko pacijent ima velike lipoma ili one koji se nalaze duboku u tkivu vrlo je verovatno da će biti potrebna lokalna ili opšta anestezija.
Opšta anestezija za uklanjanje masnog tkiva – lipoma se primenjuje jako retko, i uglavnom je to u slučaju kada je zbog pozicije samog lipoma pacijentu jednostavno tako lagodnije. Uklanjanje Lipoma Masnog Tkiva

Koliki je oporavak nakon operacije?

U zavisnosti od veličine ka oi pozicije lipoma koji su operisani zavisi i dužina oporavka i vraćanje svakodnevnim životnim aktivnostima. Ukoliko pacijent oseća bilo kakvu bol ili nelagodnost nakon operacije potrebno je da odmah ograniči svoju fizičku aktivnost. Naravno lekar koji je operisao lipoma će svom pacijentu dati detaljna uputstva o samom oporavku nakon intervencije.

Da li se lipom ponovo javlja nakon operacije?

Ukoliko su lipoma uklonjeni u potpunosti hiruškim putem, oni se vrlo retko vraćaju. Ali ukoliko se deo lipoma ne ukloni, na primer ukoliko je dosegao mišiće ili se pak nalazi na osetljivom delu tela, vrlo je moguće da će se on pojaviti na drugom delu tela.
Svakako lipoma koji se ponovo javljaju nisu opasni po zdravlje pacijenta, a imaće iste odlike kao i bilo koji drugi lipoma.
Oni se uglavnom pojavljuju kod pacijenata koji imaju visok faktor rizika za njihovo pojavljivanje, ali uvek mogu da se uklone i leče na isti način kao i pre.

Kome se jedino ne preporučuje operacija?

Operacija kao metoda lečenja lipoma se ne preporučuje jedino ženama koje su trudne ili koje trenutno doje. Prema dostupnoj dokumentaciji, sama operacija predstavlja rizik za zdravlje kako majke tako i bebe.
Ipak ukoliko je neophodno, uklanjanje lipoma moguće je da se realizuje nakon konsultacije sa dermatologom i akušerom.
Lipomi se opisuju kao podkožne izrasline, koje nastaju kao posledica prekomernog rasta masnih ćelija. Medicinski, smatraju se benignim tj nekanceroznim promenama.
Lipomi se mogu javiti na bilo kom delu tela, gde su prisutne i masne ćelije, ali najveću tendenciju javljanja imaju u regiji ramena, grudi, trupa, vrata, butina i pazuha. U ređim slučajevima, mogu se formirati i u unutrašnjim organima ili mišićima.


Uklanjanje mladeža

U specijalističkoj ordinaciji BEODERMA, uklanjanje mladeža vrši se hirurškom ekcizijom koja po tipu može biti shave, punch ekcizija ili ekcizija mladeža klasičnom hirurškom intervencijom. Za koju vrstu hirurške ekcizije će se odlučiti naš doktor, zavisi od tipa mladeža, njegove lokalizacije, kao i veličine. Naravno da pre svake odluke o hirurškom uklanjanju mladeža pristupamo kako kliničkom tako i dermoskopskom pregledu.

Dermoskopski pregled predstavlja dijagnostičku proceduru koja je bezbolna i koja sa izuzetno visokim procentom tačnosti  detektuje u ranim fazama karcinom kože (rak kože), maligni melanom, mladeže koji pokazuju displaziju kao i druge patološke pigmentne lezije. Posebnim aparatom koji se zove ručni dermoskop  lekar pravi mikroskopsku sliku, gleda promenu  po svim slojevima kože i odlučuje da li će se neka pigmentna lezija (mladež i dr.) samo pratiti (fotodokumentacija dermoskopske slike) ili hirurški ukloniti. Sve hirurške intervencije u Beodermi rade se u lokalnoj anesteziji po svim protokolima bezbednog i kompletnog uklanjanja mladeža, kada se sa mladežom uklanja i deo zdrave kože i potkožnog tkiva.Poštujući zlatne standarde, svaki hirurški ekcidiran mladež šalje se na patohistološku analizu. SHAVE EKCIZIJA (slojevita ekcizija) predstavlja uklanjanje patološke promene na koži specijalnim nožićem (skalpelom). Komforna je za pacijenta, jer se izvodi brzo, ne zahteva postavljanje šavova (suture) i daje estetski prihvatljive rezultate.  U ordinaciji Beoderma primenjujemo ovu tehniku kad god je moguće i kada nam medicinske indikacije daju prostora za primenu ove tehnike. SHAVE  BIOPSIJU primenjujemo kod većih promena, kao i raznih dermatoza  u cilju postavljanja dijagnoze i orjentacije za koji ćemo se vid daljeg lečenja opredeliti. SHAVE TEHNIKA PUNCH EKCIZIJA : takođe spada u manje hirurške intervencije koja se vrši u lokalnoj anesteziji gde se specijalnim  kružnim nožićem  „punch bioter“ (ima ih u različitim veličinama 1; 1,5;  2; 2,5; 3; 3,5;  4;  5; 6; i 8 mm u dijametru), uklanja cela  patološka  promena, mladež manjih dimenzija ili deo patološke promene (punch biopsija), nakon čega se defekt nastao nakon intervencije zatvara šavovima. Uzorak tkiva se takođe šalje na patohistološku analizu.  Konci se skidaju nakon 5-7 dana, odnosno 12-14 dana nakon intervencije, u zavisnosti od lokalizacije promene. Nakon skidanja šavova ostaje minimalan ožiljak.

Uklanjanje papiloma i fibroma sa kože je jedna od najčešćih intervencija na koži.

Mogu se uklanjati radiotalasima, hirurški, tečnim azotom, isecanjem. Često je pitanje pacijenata da li je uklanjanje papiloma neophodno i da li će se novi pojavljivati ako se redovno ne uklanjaju. Vrlo retko može doći do spontanog otpadanja papiloma, mnogo je češće potrebna mala intervencija.

Šta su papilomi?

Kožni papilomi su meki benigni izraštaji na peteljci, boje kože, bezbolni, različite veličine i broja. Potpuno su dobroćudne prirode, ne šire se i nisu agresivni.

Kako nastaju papilomi

Ne znamo zašto papilomi nastaju. Veruje se da su posledica nadražajnog trenja, uvlačenja kože i poremećaja cirkulacije.

Godinama postoji polemika da li u nastanku mekih fibroma ima udela HPV virus. To nikada nije jasno dokazano kada je koža u pitanju. Mnogo je više radova koji se odnose na sluzokožu.

Zna se da su okidači za nastajanje:

  1. Gojaznost
  2. Dijabetes
  3. Genetska predispozicija
  4. Starenje
  5. Metabolički poremećaji sa povećanjem holesterola i triglicerida
  6. Kardiovaskularna oboljenja
  7. Povećanje ženskih hormona, trudnoća

Gde se papilomi pojavljuju

Predilekciona mesta za kožne papilome su pregibi, mesta gde se koža tare. Gotovo svaka osoba će tokom života formirati meku bradavicu na vratu, pazuhu, kapcima ili preponi.

Češće se viđaju kod osoba starijih od 40 godina, jednako kod muškaraca i žena. U današnje vreme mogu se videti i kod mlađih osoba, tinejdžera. Veruje se da je to posledica sve češće gojaznosti i dijabeta kod dece. Papilomi koji nastaju na koži nazivaju se i fibromi. Oni tokom života ne mogu preći u malignu formu odnosno ne mogu se iskomplikovati rastom ćelija. Papilomi se mogu naći i na svim sluzokožama gde povećavaju rizik od nastajanja maligniteta.

Koje vrste papiloma postoje?

Papilomi su podeljeni prema veličini na:

  • Male, do 2 milimetra veličine
  • Srednje, do 5mm veličine
  • Velike od, 1cm pa naviše

Iako su izrazito dobroćudne prirode mogu svojom veličinom praviti komplikaciju. Krvni sudovi mekog izraštaja se nalaze u peteljci. Ukoliko dođe do uklještenja peteljke papilom će jako oteći, zacrveneti se i početi da boli. Tada je neophodno uklanjanje. Povremeno je potrebno da dermatolog proveri da li se zaista radi o papilomu ili nekoj drugoj izraslini.

Neke nove promene boje kože, bezbolne i bez crvenila mogu zahtevati neodložan dermoskopski pegled, da bi se ustanovilo da li je u pitanju ozbiljniji problem koji zahteva hitno lečenje. Početni bazocelurarni epiteliom kao i nepigmentovani malenom mogu u početku ličiti na papilome odnosno fibrome.

Uklanjanje papiloma – Metode

Papilomi se mogu uklanjati:

  1. Radiotalasima
  2. CO2 Laserom
  3. Tečnim azotom
  4. Hirurški

Uklanjanje papiloma radiotalasima je najpreciznije i omogućava najbrže zarastanje. U lokalnoj anesteziji, kremom lli dodavanjem lidokaina iglicom, prekine se peteljka fibroma u bazi ili ako je on mali dodirne se površina fibroma i on ispari. Zaostane manja krasta koja otpadne za nekoliko dana.

Uklanjanje papiloma tečnim azotom je nešto komplikovanije, zahteva često nekoliko dolazaka. Sastoji se iz zamrzavanja baze papiloma i njegovog spontanog otpadanja sa propadanjem peteljke.

Hirurško uklanjanje papiloma vrši se kada je papilom velike baze pa bi ožiljak bio neprihvatljiv.

Mnogo češće se hirurgiji pribegava ako postoji sumnja da bi promena mogla da bude neka druga vrsta tumora. Veličina mekog fibroma koja prevazilazi 5 mm mogla bi biti indikacija za patohistološku analizu, posebno ako pacijent dođe sa upaljenim fibromom i crvenilom oko njegove baze.

Da li postoje komplikacije uklanjanja?

Uklanjanje papiloma ili mekih fibroma najčešće je potpuno bezazleno i prolazi bez ikakvih komplikacija.

Ako se neadekvatno uklanja, shodno veličini ili mestu gde se nalazi može nastati infekcija koja se lako sanira. Ukoliko se veliki papilom uklanja tečnim azotom može nastati vrlo neprijatno krvarenje.

Nikada se ne savetuje motanje konaca oko fibroma, što pacijenti često rade kod kuće, ili isecanje makazama. To može dovesti do bolnog oticanja, infekcije ili krvarenja.

Nemojte ignorisati promene na koži, već se odlučite za siguran i efikasan hirurški zahvat kako biste sačuvali svoje zdravlje i izgledali sjajno.

Pilonidalni sinus (coccygeal sinus) je postinflamaciona šupljina obložena epitelom lokalizovana u kokcigealnom predelu. Pilonidalni sinus (urasla dlaka), sinus pilonidalis ili pilonidalna bolest najčešće nazivan i urasla dlaka, predstavlja hroničnu infekciju u predelu brazde između gluteusa tj. u predelu trtične kosti. Iako benigna po svom karakteru ova bolest izaziva dosta neprijatnosti, bol, crvenilo, infekciju, sekreciju gnojnog sadržaja, neprijatan miris i onemogućava obavljanje svih životnih aktivnosti i komfor onima koji boluju od ovog oboljenja.

Uzrok nastanka pilonidalnog sinusa

Pilonidalni sinus nastaje od perifolikularnog apscesa koji se inkapsulira epitelom koji sa površine urasta u dubinu. Smatra se da je ovo urođeno stanje koje dovodi do formiranja potkožnog kanala u koji urastaju dlake i posledično dolazi do zapaljenja, sekrecije, crvenila, otoka, bola i stvaranja ožiljaka. U osnovi ovog oboljenja je promena pravca rasta dlake, koja se usled nemogućnosti da raste iznad kože, kao što je normalno, podvlači pod kožu, i time izaziva nastanak kanala (sinusa) koji predstavlja izvor infekcije i tegoba, koji se otvara na koži ali i prodire u dubinu kroz potkožno tkivo i mišiće a može dopreti i do trtične kosti.

Klinička slika

Sinus pilonidalis nije prava cista, jer šupljina nastaje posle infalmacije. Pilonidalni sinus nastaje najčešće na kokcigealnom predelu u uzrastu od 10. do 30. godine života. Manifestuje se kao čvor ili apsces koji prodire na površinu kože i trajno fistulira. Pilonidalni sinus se najćešće javlja kod mladih muškaraca, ali se tegobe mogu javiti u bilo kojoj životnoj dobi, a sporadično i kod osoba ženskog pola.

Pacijentima preporučujemo da se jave čim prvi put primete ovaj problem, jer je tada lečenje jednostavnije i obim operacije manji. Pravilna dijagnostika i blagovremeno urađena operacija obezbeđuju brz oporavak i potpuno izlečenje.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike i pregleda. Histološki se oko fragmenata dlake vidi apsces sa ćelijama stranog tela inkapsuliran epitelom. Neblagovremeno dijagnostikovan pilonidalni sinus može da dovede do komplikacija, lokalnog zapaljenskog procesa koji može biti praćen i povišenom temperaturom, otokom limfnih nodusa, povišenim vrednostima zapaljenskih faktora, i tada zahteva lečenje sistemskim antibioticima radi saniranja upale a tek nakon toga je moguće pristupiti hirurškom lečenju.

Lečenje urasle dlake

Terapija se sastoji u eksciziji apscesa i kapsule. Prognoza je dobra, ali u slučaju nekompletnog odstranjenja moguća je pojava recidiva. Potpuno izlečenje je moguće postići jedino operacijom. Tokom istorije operativno lečenje se menjalo, tako da i danas postoji nekoliko operativnih tehnika. Plastična i rekonstruktivna hirurgija imaju mogućnost operativnog lečenja u jednom aktu (jednom operacijom), hirurškom ekcizijom i ekstripracijom kao i rekonstrukcijom. Ovom operacijom se postiže potpuno izlečenje u jednom aktu, operacija spada u domene jednodnevne hirurgije, nakon operacije pacijent se otpušta na kućno lečenje, tokom koga je potrebno mirovanje, konci se skidaju nakon 10-12 dana i nakon toga pacijent se vraća normalnim životnim i poslovnim aktivnostima.              

Dodatne napomene

Pacijentima preporučujemo da se specijalisti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije jave čim primete tegobe jer je lečenje tada daleko jednostavnije i lakše. Ovu operaciju izvodimo timski, specijalista opšte hirurgije i specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i time našim pacijentima pružamo potpuno rešenje koje uključuje ekciziju (isecanje) pilonidalnog sinusa i svih zahvaćenih tkivnih struktura i rekonstrukciju u jednom aktu. Svakom pacijentu pristupamo individualno i posebno planiramo operativni zahvat za svakog pacijenta u zavisnosti od toga da li je pacijent već prethodno operisan i na koji način, da li su prethodno vršene incizije, koliko bolest traje, koliko puta i koliko često su se javljale infekcije i koje površine je zahvaćena regija. Po potrebi se primenjuje i rekonstrukcija lokalnim režnjem, uglavnom kod pacijenata kod kojih problem traje dugo i gde je prisutna hronična infekcije, ili su pacijenti već operisani više puta bezuspešno.

Primenjujemo i sve principe estetske hirurgije čime se prisustvo ožiljka svodi na minimum. Osim detaljnog plana operacije, pacijent se detaljno priprema za operaciju u smislu pregleda interniste, kao i analiza krvne slike, biohemije i koagulacionog statusa, i po potrebi dodatnih analiza i pregleda u zavisnosti od pridruženih bolesti.

Kondilomi su visoko zarazne polno prenosive bolesti čiji je uzročnik Humani Papilloma Virus (HPV). Ovo je virus koji ima više od 100 podvrsta, a njih 30 izazivaju vidjivu pojavu genitalnih bradavica, pojedine vrste ovog virusa dovode i do raka grlića materice. Veoma su rasprostranjeni i teško je kontrolisati njihovo širenje. Uglavnom su vidljivi i posle 3 meseca, međutim može se desiti da se ispolje tek nakon nekoliko godina. Veoma je važno što ranije dijagnostikovanje prisutnosti kondiloma, kako bi se sprovele odgovarajuće metode terapije.

Uzrok nastajanja kondiloma i put prenošenja

Kondilomi se mogu javiti i kod žena i kod muškaraca, uzročnici su svuda oko nas, nastaju uglavnom kada naš imuni sistem oslabi. Međutim, u većini slučajeva su muškarci samo prenosioci, dok se kod žena javljaju vidljive promene u vagini i anusu, što ne isključuje mogućnost da se i kod muškaraca pojavi slična promena na polnom organu ili anusu. Najčešći put prenošenja kondiloma je putem seksualnog odnosa, iako se mogu preneti i preko kontaminiranih peškira, postelje, solarijuma, bazena… Potrebno je javiti se lekaru čim uočite promene kako ne bi došlo do širenja infekcije.

Kako izgledaju kondilomi?

U zavisnosti da li je u pitanju muška ili ženska osoba postoji mogućnost da se razlikuje njihova forma.

Kondilomi kod žena

Mogu se javiti unutar ili iznad kože, u vagini ili oko anusa, i karakteriše ih to da nisu uvek u vidu bradavica, već njihove površine mogu biti ravne ili ispupčene, teksturom sličnom karfiolu uglavnom bele ili crvenkaste boje.

Kondilomi u trudnoći

Uticaj kondiloma u trudnoći

U toku trudnoće kondilomi se mogu dodatno pogoršati jer je oslabljen imuni sistem i trudnica je tada podložnija virusima i infekcijama i kondilomi se mogu uvećati i proširiti. U većem broju slučajeva nema uticaja na trudnoću i nema povezanosti postojanja kondiloma i povećanja rizika za pobačaj, prevremeni porođaj ili neku komplikaciju. Ranije prisustvo kondiloma ne znači da će se sigurno opet javiti u toku trudnoće a Vaš ginekolog bi trebao biti informisan o ranijoj prisutnosti kondiloma.

Uticaj kondiloma na bebu

Ukoliko trudnica ima kondilome postoji manji rizik za prenos HPV na bebu u toku vaginalnog porođaja. Ukoliko se prenese virus, većina beba nema posledica, a retko kod bebe koja je bila izložena kondilomima mogu se javiti bradavice u grlu. Mogu se javiti kao roze, crvene ili bele tačkice.

Uticaj kondiloma na porođaj

Nekada u trudnoći polne bradavice mogu postati veće i prokrvariti. Povećan rast kondiloma može imati uticaja na mokrenje, a vaginalno mogu da smanje elastičnost i blokiraju porođajni kanal kada se pristupa porođaju carskim rezom.

Kondilomi kod muškaraca

Situacija je nešto drugačija, uglavnom su prenosioci, u slučaju da su zaraženi  dominira uglavnom crvenkasta boja na predelu polnog organa, podsećaju na karfiol ili u mnogo slučajeva budu samo ispupčenja.

Zaštita od nastanka kondiloma

  • Kondom – Kao i za sve polne bolesti, u većini slučajeva najbolja zaštita.
  • Vakcinacija – Postoji  mogućnost i vakcinisati se protiv infekcija izazvanih HPV-om. Smatra se da nema svrhe za istom u slučaju da je osoba već zaražena i ako nema vidljivih promena. Stoga se savetuje vakcinacija pre stupanja u seksualne odnose.

Dijagnostikovanje kondiloma

Dijagnostikovanje ove vrste HPV infekcije je do pojave prvih simptoma gotovo nemoguće. Dijagnostika se uspostavlja onda kada nastanu prve vidljive promene. Može se desiti da  se dosta dugo i ne jave nikakvi simptomi iako se u većini slučajeva prvi simptomi ispolje 3 mececa nakon nezaštićenog odnosa, odnosno nemarnosti u bilo kom smislu koja može dovesti do pojave infekcije.

Uklanjanje kondiloma i cena

Pravilo ovakvih intervencija je da se maksimalno poštedi zdravo tkivo, samim tim uklanjaju se samo uočene promene. Onda kada se reši problem bradavica, ne znači da je bolest zalečena, svaka situacija koja provocira pojavu ovog virusa može ponovo dovesti do izraslina, odnosno kondiloma.

U našoj Poliklinici doktori obučeni za to (ginekolog, urolog) vrše uklanjanje ovih vrsta bradavica najsavremenijom neinvazivnom metodom, radiotalasima u lokalnoj anesteziji.

Po završetku možete nastaviti sa svojim svakodnevnim aktivnostima, uz savete lekara koje ćete dobiti posle intervencije.

Perianalni apscesi su najčešći tip anorektalnih apscesa. Predstavljaju akutno stanje, koje karakterišu izrazito crvenilo,otok i bolovi  u analnoj regiji. Zbog uske povezanosti sa ostalim anatomskim strukturama usled neadekvatnog lečenja mogu se lako proširiti na okolinu i izazvati sistemsku infekciju.

Uzrok nastanka perianalnog  apscesa, nejčešće je opstrukcija i sekundarna bakterijska infekcija žlezdanih kripti. Takođe uzroci mogu biti i zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest), kao i traume ili karcinomi perianalne regije. Faktori rizika za razvoj perianalnog apscesa su:

– Dijabetes
– loše životne navike
– upotreba imunosupresivnih lekova
– zapaljenske  bolesti creva.

Simptomi

Pacijent se pri poseti lekaru najčešće žali na bol u analnoj regiji, koji može biti tup ili oštar, različitog intenziteta, pulsirajući. Ponekad ovakva slika može biti praćena povišenom telesnom temperaturom, groznicom, opstipacijom ili dijarejom. Bol se pri tom može intenzivirati prilikom pokreta creva, često praćen spontanim pražnjenjem gnojnog sadržaja i krvi.

Dijagnoza perianalnog apscesa postavlja se jednostavnim fizičkim (digitalni rektalni pregled), nakon čega se donosi odluka o daljem lečenenju.

Tretman perianalnog apscesa isključivo antibiotskom terapijom, uglavnom je neadekvatan. Vaš hirurg će kao zlatni standard za lečenje ovakvih stanja odabrati inciziju i drenažu apscesa.

Hirurški tretman apscesa incizijom i drenažom obavlja se ambulantno uz primenu lokalnog anastetika ili kratkotrajne opšte anestezije, u zavisnosti od težine kliničke slike. Cilj lečenja je svakako evakuacija nakupljenog gnojog sadžaja deponovanog ispod kože. Pravljenjem malog reza u pomenutoj regiji, dolazi do evakuacije sadržaja, čime se simptomi iklinička slika trenutno ublažavaju.

Postoperativni oporavak

Nakon intervencije, hirurg kao deo postoperativne nege uvodi odgovarajuću antibiotsku i analgetsku terapiju, kao i laksative po potrebi. Obzirom da se radi o minimalno invazivnoj hirurškoj proceduri uz odgovarajuću terapiju i savete o higijensko dijetetskom režimu ishrane i toaleti rane, mesto intervencije brzo zarasta, pa se pacijenti u roku od nekoliko dana vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima

Cista predstavlja jasno ograničenu okruglastu promenu u dojci ispunjenu tečnim sadržajem. Često se javljaju kod žena starosti 30-50 godina. Mogu biti pojedinačne ili brojne u sklopu benigne promene fibrocistične displazije. Mogu nastajati sporo i biti bezbolne, ali isto tako mogu nastati naglo kada uzrokuju bolove u dojci. Ukoliko su ciste veće od 2cm ili su bolne one se punktiraju pod kontrolom ultrazvuka. Cilj punkcije (evakuacije tečnog sadržaja) je dvojak: da otkloni tegobe ili da dobijemo materijal koji se šalje u laboratoriju na analizu. Da li će se sadržaj dalje ispitivati zavisi od toga kako se cista prikazuje na ultrazvučnom pregledu ili od izgleda tečnosti koju odstranimo. Velika većina cista ne zahteva dalje lečenje i ne nastaju ponovo u istoj dojci. Ukoliko su ciste debelog zida i gušćeg sadržaja i sa znacima upale tkiva dojki tada se u terapiju uključuju antibiotici. Svega 1% cista zahteva dalje lečenje koje podrazumeva hirurško otklanjanje ciste.

Ukoliko imate bolan, naglo nastao čvor u dojci ili su vam grudi izrazito bolne, osetljivije, posebno pred menstrualni ciklus , velika je verovatnoća da se prilikom UZ pregleda uoči jedna ili više cista različitog veličina i sadržaja.

Nije retkost da se ultrazvukom uoče ciste u dojkama, a da pacijentinja nema nikakvih subjektivnih tegoba.

U slučaju da se uoči cista 2cm ili veća, a da pacijentkinja ima izrazitu bolnost dojke tada se tokom ultrazvučnog pregleda može izvršiti i punkcija -evakucaija tečnog sadržaja iz ciste. Punkcija ima dvojak zadatak : da oslobodi bola pacijentkinju i da omogući dobijanje sadržaja koji se može poslati na citološku ili bakteriološku analizu. Tim analizama se mogu detekovati znaci upale u dojkama kada je neophodno lečenje antibioticima ili se mogu detektovati maligne ćelije kada se promena mora hiruški odstraniti. U većini slučajeva sadržaja ciste je karateristične boje i izgleda i ne zahteva laboratorijsku analizu sadržaja.

Core biopsija ili “biopsija debelom iglom” predstavlja uzimanje uzorka tkiva iz čvora ili sumnjivog dela tkiva dojke. Iako u nazivu procedure stoji da se vrši debelom iglom, ne treba zbog toga brinuti pošto je debljina igle najčešće u opsegu 1.5-2mm.

Biopsiju sumnjive promene u dojci vrši radiolog pod kontrolom ultrazvuka. Intervencija nije bolna, obzirom da se radi u lokalnoj anesteziji (kao i kod zubara), traje oko dvadeset minuta i ne zahteva ležanje u bolnici. Savetuje se na dan biopsije mirovanje u smislu ne podizanje teškog tereta ili vršenje težih poslova. Narednog dana od biopsije vraćate se svakodnevnim aktivnostima.

UZ pregled dojke (ultrazvučni pregled dojki) je jednostavan, bezbolan i visoko senzitivan pregled u otkrivanju promena u dojkama, naravno, uz uslov da se vrši na savremenom uređaju i da ga izvodi specijalno edukovan radiolog. Pregled traje desetak minuta, nije škodljiv i može se ponavljati više puta.

Nije neophodna nikakva posebna priprema za izvođenje ultrazvučnog pregleda dojki,a poželjno ga je vršiti u prvoj polovini menstrualnog ciklusa (od 5.do 10.dana). Ukoliko primetite čvor u dojci ili pazuhu, crvenilo i toplotu kože, kao i prilikom povrede ODMAH se javite na pregled.